Duško Radović

(1922-1984)

                         Beograd 1975

Volimo decu i kad su kriva, jer će ih život kažnjavati i kad nisu.

Deca sve češće beže iz škole, roditelji sve više beže s posla. 

Šteta što bar to vreme ne provode zajedno.

Osnovno školovanje je obavezno i besplatno. Za đake skoro

obavezno, za prosvetne radnike skoro besplatno.   

Oni koji mnogo znaju - malo govore.  I obrnuto - najviše

govore oni koji ništa ne znaju. To ima veze. Samo mišljenje 

može čoveka sprečiti da govori.

Pred Narodnom bibliotekom je red, ali za tramvaj. Red je i 

pred Narodnim muzejem, ali za autobus.

Teško je biti dete i biti dobar. Lakše je biti star i razumeti decu.

Bivši loši đaci daju jedinice sadašnjim lošim đacima, 

a najgori  ih  grde i biju kod kuće.

Kupajte se i secite nokte kad ste u inostranstvu. Šišajte se

kad  odete na godišnji odmor. Što više đubreta ostavljajte van

Beograda. U Beogradu više nema mesta.

Tucite svoju decu čim primetite da počinju da liče na vas.

Tako je malo ljubavi među ljudima. Ko ume da voli, ne

bi trebalo ništa drugo da radi.

Rođen je 1922. godine u Nišu, ali je većinu  svog života

proveo u Beogradu. Bio je glavni   urednik "Pionirskih 

novina", urednik Programa  za decu Radio-Beograda, 

urednik Programa za decu

Televizije-Beograd, urednik lista "Poletarac", novinar 

"Borbe" i od 1975. godine bio je urednik Studija B.

Dobitnik je naših najuglednijih nagrada: Neven,

Mlado pokolenje, Nagrade zmajevih dečjih igara,

Nagrade Sterijinog pozorja, Sedmojulske nagrade, 

kao i diplome  Međunarodne organizacije za dečju 

književnost Hans Kristijan Andersen.